U Sarajevu je danas potpisan Sporazum o dodatnom finansiranju projekta “Zeleni ekonomski razvoj” koji finansira Vlade Švedske u iznosu 2,9 miliona KM, kao i Sporazum o sufinansiranju sa Fondom za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, vrijedan 500.000 KM.

Potpise na ove ugovore stavili su rezidentni predstavnik UNDP-a u BiH Sezin Sinanoglu, ministar spoljne trgovine i ekonomskih poslova BiH Mirko Šarović, ambasador Švedske u BiH Anders Hagelberg i direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske Srđan Todorović.

Sinanogluova je današnji događaj označila kao idealnu priliku za razgovor o klimatskim promjenama i uključivanje vlasti na svim nivoima u BiH u realizaciju projekata energetske efikasnosti.

“Zgrade u BiH su stare i na njihovo zagrijavanje troši se previše energije, zbog čega je potrebno izvršiti dodatne radove na fasadama i sistemima grijanja, posebno u vrtićima, školama i bolnicama”, rekla je Sinanogluova, izražavajući zadovoljstvo učešćem velikog broja partnera i korisnika u ovim projektima.

Prema njenim riječima, saradnja UNDP sa Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, osim institucionalnog karaktera, ima i političku podršku BiH na njenom putu ka EU.

Šarović je zahvalio UNDP-u i Švedskoj agencije za razvoj za podršku. “Uvjeren sam da ćemo pametno iskoristiti sve prednosti projekata, i da ćemo nastaviti ovu plodnu saradnju, tim prije jer BiH još uvijek troši tri puta više energije nego Evropa”, kaže Šarović.

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske Srđan Todorović precizirao je da je u Republici Srpskoj, zahvaljujući projektima UNDP-a i podršci Švedske, saniran 21 objekat, a ukupna vrijednost tih poslova je sedam miliona KM.

On je naveo da su ti radovi izvršeni u oblasti zdravstva i obrazovanja, kao direktna pomoć bolesnicima i djeci.

Prema njegovim riječima, ova saradnja će biti nastavljena i ubuduće i već je dogovorena rekonstrukcija 15 objekata u javnom sektoru s ciljem postizanja što većeg nivoa energetske efikasnosti, jer je to zajednička obaveza svih relevantnih institucija na svim nivoima vlasti u BiH.

Hagelberg je istakao je da je veoma ponosan na današnji događaj jer ga doživljava kao priznanje Švedskoj za sve što je učinila za BiH i njene građane.

“Borba protiv klimatskih promjena traži globalnu saradnju, političko liderstvo i visok nivo svijesti o zaštiti životne sredine, a nudi ekonomsku i finansijsku dobit”, poručio je Hagelberg.

On je naglasio značaj potrebe smanjenja utroška energije, prečišćavanja otpadnih voda, upravljanja čvrstim otpadom, smanjenja zagađenosti vazduha.

Na prigodnoj ceremoniji predstavljene su nove aktivnosti koje će finansirati Vlada Švedske, Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske i Fond za zaštitu životne sredine Federacije BiH

Početak aktivnosti na institucionalizaciji energetskog menadžmenta u javnim objektima na nivou BiH ozvaničen je potpisivanjem Memoranduma o razumijevanju između Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i UNDP-a.

Ovom prilikom predstavljena je i prva “Tipologija javnih zgrada u BiH”.

Projekat “Zeleni ekonomski razvoj” podržavaju Vlada Švedske, fondovi za zaštitu životne sredine Srpske i FBiH, u saradnji sa Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, entitetskim ministarstvima prostornog uređenja, kantonalnim ministarstvima i drugim partnerima.

Projekat doprinosi uspostavljanju održivog sistema upravljanja energijom na svim nivoima vlasti u BiH s ciljem smanjenja emisija štetnih gasova, unapređenja energetske efikasnosti javnih objekata i reinvestiranja ostvarenih finansijskih ušteda.

Od 2013. godine realizovane mjere energetske efikasnosti na 86 javnih objekata doprinijele su godišnjim finansijskim uštedama u javnim budžetima većim od 2.700.000 KM, kreiranju više od 800 zelenih poslova, smanjenju potrošnje energije i ostvarenim uštedama od više od 50 odsto, smanjenju ugljen-dioksida ekvivalentne emisije za 7.000 tona godišnje i poboljšanju uslova rada i boravka za 60.000 korisnika.

(Capital.ba)