Izgradnja autoputa Beograd - Sarajevo je uslov političke i ekonomske stabilnosti, ali i privrednog razvoja Srbije i Bosne i Hercegovine, a očekuje se da radnici na terenu budu 2020. godine, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović u razgovoru za Anadoliju.

Mihajlović je rekla da je svaka vrsta povezivanja u regionu Jugoistočne Evrope veoma važna za razvoj, političku stabilnost, ali i za ekonomske odnose i viši životni standard građana.

"Dakle, to je uslov stabilnosti, političke, ekonomske i uopšte privrednog razvoja i mislim da je to važno za Srbiju i BiH, za buduće odnose, bez obzira koliko vremena trebalo da se unutar BiH naprave određeni dogovori. Sama činjenica da i jedna i druga država, između ostalog, pre svega, Turska koja je zainteresovana da učestvuje u izgradnji ovog autoputa i pokazala interes i rekli gradićemo, već je ogroman pomak na ovim prostorima", navela je Mihajlović.

Ministarka je ukazala na značaj potpisanog okvirnog sporazuma o tom autoputu sa turskom kompanijom "Tasyapi", kao jednom od tri značajna infrastrukturna projekta vrijedna više od milijardu evra, što je, kako ocjenjuje, rezultat prijateljskih odnosa predsjednika Srbije i Turske, Aleksandra Vučića i Recepa Tayyipa Erdogana.

Prvi i drugi projekat odnose se na dvije dionice autoputa: od Požege do Kotromana i Sremska Rača - Kuzmin, dok je treći projekat, za koji je potpisan komercijalni ugovor, rekonstrukcija regionalnog puta Novi Pazar - Tutin.

"Komercijalni ugovor koji smo potpisali i novac koji smo obezbedili u budžetu, odnosno garancije u budžetu za ovu i narednu godinu, daje nam mogućnost da negde već sledeće godine u proleće počnemo radove. Sada se radi na prepravljanju tehničke dokumentacije, zato što su projekti dosta stari, odnosno urađeni su pre pet, šest, sedam, osam godina, tako da se to sad sređuje i negde u proleće sledeće godine počinje rekonstrukcija", rekla je.

Sa turskom kompanijom "Tasyapi" dogovoreno je da se prvo počne sa radom na dokumentaciji za dionicu Kuzmin - Sremska Rača vrijednoj oko 200 miliona evra, od čega je most koji će se tu graditi vrijedan najmanje 100 miliona evra. Zatim ide dokumentacija za dionicu Požega - Kotroman od Koridora 11 do granice sa BiH, gde Srbija ima osnovnu, ali ne i svu potrebnu dokumentaciju.

"Mislim da je to vrlo važno. Prvo, ta turska kompanija je odlična kompanija, drugo, to znanje dodatno i pomoć koja dolazi u izradi projektno-tehničke dokumentacije za nas je veoma važno. Srpska strana hoće da i kroz kreditni aranžman radi na ovim investicionim projektima. Rekonstrukcija počinje koliko sledeće godine, mogli bismo da očekujemo radnike na terenu praktično 2020. godine kada govorimo o samom auto-putu. Sledeća godina će najvećim delom otići na izradu svih dokumentacija, prostornih planova svega onoga što je potrebno za tako nešto", dodala je ministarka.

Prema riječima Mihajlović, dva kraka postoje da bi se napravio kompletan prsten, koji će obuhvatiti sve narode u BiH, jer mora da postoji svijest o specifičnosti BiH, koja se ne ogleda samo u narodima koji tu žive, već i u načinima i nivoima kako se donose odluke.

"To je nešto što negde ograničava razvoj BiH, po mom mišljenju, generalno, ne samo vezano za velike infrastrukturne projekte, ali mi se čini da smo našli zajedničko rešenje, zajednički imenitelj kako da radimo taj auto-put i mislim da bi sve strane morale u nekim trenucima donošenja odluke, a upravo to očekujem od nekih novih organa, da politiku i veroispovest i sve ono drugo stave sa strane i da gledaju prvo ono što nam je svima sigurno najvažnije, a to je bolji život građana. Političari su tu da obezbede bolji život građana, bez obzira koje veroispovesti bili, da li oni bili Srbi, Bošnjaci ili Hrvati", kazala je.

GP na mostu Ljubovija - Bratunac najkasnije do ljeta

Ministarka Mihajlović ukazala je i na to da se Srbija trudi da sa svim državama sa kojima može ima jedan granični prelaz, a kada je riječ o mostu Ljubovija - Bratunac sa BiH, taj granični prelaz još ne radi, iako je most napravljen i u njega je uloženo više od 10 miliona evra.

Kako ojcenjuje, političari u BiH su u prethodnom periodu gledali "interne odnose u samoj BiH, gotovo ponekada zanemarivši ono što jeste državni interes, a nema boljeg i većeg razvoja jedne države ako se ne povezuje".

"Sve što je bilo do Srbije mi smo uradili i vidimo da se nekako to sad pomerilo. Sporazumi su potpisani, raspisane su javne nabavke sa bosanske strane za pristupne saobraćajnice za taj jedan carinski prelaz i to će se završiti, ali to mora takođe da nam bude svima nauk da to ne treba da se dešava, da je to šteta po građane i da to građani vide i pamte. Kada vidite most, shvatite da morate da idete 50 kilometara okolo, ne možete da pređete taj most, onda čemu politika i sve", navela je.

Sa druge strane, za Srbiju je važno da će taj most biti jedan granični prelaz.

"Mi se trudimo da sa državama sa kojima god to možemo, to radimo sa Makedonijom, radićemo sa Crnom Gorom i radimo sad sa BiH, da imamo jedan granični prelaz. To znači nemate dve sanitarne, dve poljoprivredne inspekcije, dve policijske, imate jedan granični prelaz i brzo završavate svoj posao, bilo da se bavite ekonomskim odnosima, prevozite robu ili da prosto samo ljudi prelaze most. Mi smo razgovarali sa svim predstavnicima BiH, čak i ovima sada, dok se ne formiraju svi organi, plan jeste da leto bude neki poslednji rok, realno bi bilo u odnosu sada na sve i što nema više problema da pustimo taj most da konačno radi, odnosno jedan granični prelaz", smatra Mihajlović.

Govoreći o regionalnoj saradnji u oblastima za koje je ona zadužena, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ukazala je na to da je Srbija mala zemlja, ali ima položaj koji jeste izvor bogatstva, kako bi postala tranzitni koridor, jer je svaka vrsta povezivanja, bez obzira da li je riječ o regionalnim putevima, autoputevima, gasovodima, značajna.

"Ako govorimo o odnosima sa Turskom, mi možemo zajednički sa turskim kompanijama da nastupamo ka nekim trećim državama, kao što su turske kompanije vrlo dobrodošle i u infrastrukturi. Ne samo da otvaraju fabrike i zapošljavaju ljude, nego i da se pojavljuju u infrastrukturi. Mi počinjemo novi investicioni ciklus sledeće godine, koji je vredan pet milijardi evra, govorimo o nastavku rekonstrukcije železnice, pruga Beograd - Bar, Koridora 11, Koridora 10, govorimo o novom autoputu Niš - Merdare - Priština, autoput Beograd - Sarajevo. Puno je prostora gde turske kompanije koje se bave infrastrukturom, a poznate su u svetu kako rade i kojom brzinom, su dobrodošle i ovde", objasnila je.

Saradnja sa Turskom

Koliko je saradnja sa Turskom posljednjih nekoliko godina u usponu, govore svi pokazatelji, bilo da su to trgovinski bilansi, da su odnosi uvoza i izvoza, ta saradnja je po nekoliko puta viša recimo u 2017. godini u odnosu na 2012. godinu, ističe srbijanska ministarka.

Kako je dodala, ono što je za Srbiju od ogromnog značaja, gdje Srbija iskazuje svoju zahvalnost jesu turske kompanije koje rade u Srbiji, otvaraju fabrike, ali ne na "nekim fenomenalnim mestima gde svako od investitora ko dođe poželi da otvori fabriku".

"Upravo u onim delovima Srbije koji su devastirani delovi, nerazvijeni delovi, gde je najveći procenat nezaposlenosti, tu turske kompanije otvaraju svoje fabrike i to je velika stvar za Srbiju, jer to nama omogućava da se mi ravnomerno regionalno razvijamo. Oko 50 aktivnih kompanija radi, blizu 400 ih ima, zapošljavaju preko 3.000 ljudi i to mnogo znači i to se sve dešava u poslednjih nekoliko godina", kazala je Mihajlović.

U odnosima Srbije i Turske, ne postoji nijedna kritična tačka, a ta saradnja može se produbiti, jer postoji mogućnost učestvovanja u stanogradnji, izgradnji i dogradnji ili investiranju u aerodrom "Morava".

Kao primjer je navela i Novi aerodrom u Istanbulu, za koji vjeruje da će biti nevjerovatan kada počne sa radom u punom kapacitetu.

"Srbija je mala zemlja i u svakom smislu te reči, i u iznosu BDP i u svom ukupnom izvozu i tako dalje, ali se Srbija nalazi na važnom mestu i ima dobre ekonomske, prijateljske odnose sa Turskom. U tom smislu, Srbija svakako očekuje jače povezivanje sa Turskom i kad govorimo u tom delu koji se zove vazdušni saobraćaj", rekla je.

EK da utiče na Vladu Kosova u vezi s taksama

Mihajlović, koja je i potpredsednica Vlade Srbije, prokomentarisala je odluku Vlade Kosova da uvede takse od 10 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. MIhajlović je podsjetila da je Vlada Srbije odmah tražila da Evropska komisija (EK) reaguje, te da je u pravu ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić kada kaže da ukoliko takse postoje, onda "stvarno CEFTA više ne postoji".

"Sa druge strane, kada posmatramo ekonomije naše - i Srbije i BiH, to je direktan udar na ekonomije dve zemlje. Zato smo i formirali CEFTA-u da vodimo računa jedni o drugima i da se zajednički razvijamo. Mislim da nije dobro ni za kosovsku ekonomiju, da je to na brzinu doneta odluka sa željom da se pokaže neka vrsta snage, ali na srednji i dugi rok, to je ozbiljan problem za njihovu ekonomiju", rekla je.

Jedini arbitar koji može da utiče na tako nešto jeste Evropska komisija, tu ne mogu više ni Srbija ni BiH da nešto specijalno urade, zaključila je Mihajlović.

(Oslobođenje)