Uz pomoć novih tehnologija i kompjuterizovanih mašina za tkanje danas je moguće stvoriti 3D tkanine koje bi svoju primjenu mogle naći u arhitekturi i građevinskoj industriji. Revolucionarni izum bi poslužio u svrhu gradnje lakših i fleksibilnijih objekata. Ova vrsta tekstila mogla bi u budućnosti da zamjeni beton i cement kada je izgradnja u pitanju.

Holandska industrijska dizajnerka Hela Jongerijus idejni je tvorac projekta koji koristi 3D tkanine za koje kaže da bi mogle dovesti do "savitljive arhitekture". Ona je u Berlinu otovrila svoju izložbu pod nazivom "Woven Cosmos" i dodala je da je tekstil lak i čvrst pa bi se zbog toga ova tehnologija mogla primjeniti samo u većoj razmjeri i za stvaranje zgrada. Tvrdi da bi se 3D tkanje, moglo koristiti za "spajanje" građevinskih materijala s fotonaponskim solarnim predivima u cilju stvaranja arhitektonskih objekata koja reaguju na vremenske uslove.

Ova tehnologija, poznata i kao višeosno tkanje, oslanja se na napredne razboje koji omogućavaju tkanje duž više različitih osa, kao i na stvaranje 2D tekstila od koga se zatim mogu napraviti 3D objekti. Uz pomoć nje bi mogle da se naprave fasade ili solarni paneli, čak i balkoni koji se otvaraju kad sunce sija.

U sklopu izložbe, a u okviru serije "Pliable Architecture" prikazani su brojni eksperimentalni prototipovi. U pitanju su moduli od tkanina koji su tkani kao ravne cjeline pomoću naprednog digitalnog žakar razboja, ali se mogu sastaviti u višedimenzionalne pop-up konstrukcije, postižući veliki volumen uz minimalnu upotrebu materijala.

Nekoliko njih je protkano provodljivim predivom i laminiranim trakama fotonaponskih ćelija, u tehnici za koju je Jongerijus rekla da bi se jednog dana mogla koristiti za stvaranje novih vrsta solarnih farmi. Dodala je da bi se solarnim predivima mogli zamijeniti solarni paneli, pa bi tako svako mogao da ima skulpture umjesto da gleda neatraktivnu "tehnologiju.

Ona je otkrila da sarađuje sa univerzitetskim istraživačima na temu kako bi koristila električnu energiju generisanu solarnim vlaknima za transformisanje dvodimenzionalnih modula tkanine u 3D oblike. Predviđa da bi se ovakva tehnologija mogla iskoristiti za projekte većih razmjera npr. za stvaranje balkona sa ugljeničnim vlaknima na solarni pogon koji se automatski šire kada je napolju sunčan dan. Balkoni koji se pojavljuju kad zasija sunce ili platforme koje se otvaraju kada treba da pristigne dron, izuzetno su zanimljive stvari.

Prema Jongerijus, 3D tkanje je svestranije od 3D pletenja, koje se pokazalo popularnim među proizvođačima obuće i namještaja posljednjih godina. Pletenje nije tako jako i prilično je jednostavno. U tkanju imate mnogo više mogućnosti, jer je jedna pređa gore, jedna dole i tada se mogu dodati funkcije poput upijanja vlage ili zvuka, antibakterijske funkcije, solarne ćelije.

Jongerijus je za razliku od automatizovane 3D mašine za tkanje koju je stvorio Oluwaseyi Sosanya, osmislila onu kojom se u potpunosti ručno rukuje u nadi da će ponuditi više prostora za eksperimentiranje. Ova mašina "Seamless Loom" će takođe biti postavljena zajedno sa ostalim interaktivnim instalacija na izložbi. Članovi njenog tima svakodnevno će raditi na razbojima. Cilj je da da se pokaže da tekstilna industrija koja je veliki zagađivač može postati održivija.

Izložba se može pogledati online i za posjetioce će biti otvorena čim to dozvole ograničenja vezana za pandemiju.

(gradjevinarstvo.rs)