Kristalni silicijum nudi vrhunsku efikasnost konverzije i stabilnost u odnosu na alternative, pa je shodno tome i bio glavni materijal za proizvođače solarnih ćelija od 1950-ih godina. Međutim, ono što ne nudi je transparentnost. Danas je stvar drugačija i naučnici iz Koreje veruju da su pronašli rješenje za ovaj problem. U pitanju je nova tehnika koja uključuje probijanje rupa na pažljivo postavljena mjesta direktno kroz materijal.

Transparentne solarne ćelije dale bi veliki doprinos u sferi obnovljive energije, npr. za zamjenu prozora na neboderima, zamjenu krovova na automobilima ili možda za ekrane telefona koji bi mogli da stvaraju električnu energiju.

Bavljenje ovom tehnologijom navelo je naučnike da istražuju različite vrste solarnih ćelija od različitih vrsta materijala. Kod nekih je žrtvovana efikasnost, kod nekih transparentnost a nekih dugoročna stabilnost. Naučnici sa Nacionalnog instituta za nauku u Koreji i Univerziteta u Koreji smatraju da njihova nova solarna ćelija neće praviti takve kompromise.

Kwanyong Seo, vođa istraživanja rekao je da su članovi njegovog tima zaključili da je kristalni silicijum najbolji materijal za razvoj solarne ćelije koja podsjeća na staklo - ima visoku efikasnost, visoku stabilnost i neutralnu boju. Dodao je da je u prvi mah ovo bila luda ideja za sve njih u timu jer je problem bio što kristalni silicijum nije transparentan, pa prije njih niko nije ni pokušao da napravi transparentan kristalni silicijum sa neutralnim bojama.

Seo i njegov tim došli su do ovog zaključka nakon velikog “probijanja”, tačnije pravljenja gomile malih rupa. Kako bi izbjegli crvenkastu nijansu i druge vrste bojenja koje su se u prošlosti pojavljivale u procesu potrage za prozirnim solarnim ćelijama, tim je došao na ideju da napravi sićušne rupice veličine ljudske dlake u kristalnom silicijumu kako bi svjetlost mogla da se filtrira kroz njih.

Te rupe su raspoređene u pažljivo definisanom uzorku i za ljudske oči su nevidljive. Prilikom ispitivanja, transparentna solarna ćelija pokazala je dugoročnu stabilnost i efikasnost konverzije od 12,2 odsto. To je daleko od efikasnosti od 20-25 odsto koje nude komercijalne solarne ćelije, ali je dosta bolje u odnosu na neke druge transparentne solarne ćelije na čijem se razvoju radi.

Tim je testirao i potencijal solarne ćelije za prozor. Svjetlost koja pod malim uglom pogađa vertikalno orijentisanu solarnu ćeliju može prouzrokovati opadanje u električnim strujama od oko 30 procenata. Naučnici su otkrili da je svetlost pod malim uglom smanjila električne struje njihove solarne ćelije za manje od četiri odsto.

Seo je izjavio da je njihov cilj da zamjene trenutne prozore. Međutim, dosta stvari se treba prevazići. Mora se imati na umu i mehanička stabilnost i snaga da bi se uređaj primijenimo i zamijenio trenutni prozor u zgradi. Zbog toga, tim radi na stvaranju umanjene verzije solarne ćelije i ostvaruje efikasnost konverzije od 15 odsto. Naučnici kažu da je postupak proizvodnje vrlo sličan procesu tradicionalnih solarnih ćelija, pa je put ka komercijalizaciji lakši nego što bi inače bio. Naučnici su svoje istraživanje objavili u časopisu "Joule".

(gradjevinarstvo.rs)